Uloga HR-a u agilnoj transformaciji
Uloga HR-a u transformaciji organizacije je značajna. Postoje dva aspekta koja možemo posmatrati i o kojima možemo govoriti: Agile za HR i HR za Agile.
Agile HR podrazumeva primenu agilnih principa, metoda i načina razmišljanja unutar samih HR timova i njihovih projekata.
Na globalnom nivou (pre svega u Americi i Evropi), Agile HR je sve prisutniji u organizacijama koje su na putu agilne transformacije. Implementacija ovog koncepta beleži uspeh kroz formiranje samoorganizujućih, multidisciplinarnih timova. Ovakav način organizacije, u kome se zaposlenima daju veća ovlašćenja i odgovornosti, vodi ka većem zadovoljstvu zaposlenih i, posledično, privlačenju novih talenata.
Na osnovu uspešnih Agile iskustava definisan je Agile HR manifest sa šest ključnih vrednosti:
- Saradničke mreže umesto hijerarhijskih struktura
- Transparentnost umesto tajnovitosti
- Prilagodljivost umesto rigidnih pravila
- Inspiracija i angažovanost umesto upravljanja i zadržavanja zaposlenih
- Intrinzična motivacija umesto spoljašnjih nagrada
- Ambicija umesto obaveze
Prednosti agilnog načina poslovanja postaju vidljive veoma brzo ukoliko se osnovne preporuke primenjuju u svakodnevnom radu. Agile HR omogućava eksperimentisanje i postepeni napredak, uz tolerisanje grešaka i učenje iz njih. Svaki tim treba da pronađe okvir koji mu najviše odgovara, u zavisnosti od broja ljudi, industrije, kulture i poslovnih potreba. Ponekad se mogu kombinovati različiti alati kako bi se postiglo kontinuirano unapređenje. Najbolji pristup nastaje kroz ciklus testiranja i učenja.
Agile HR ne mora nužno da funkcioniše u potpuno agilnoj organizaciji da bi primenio ovaj model rada i modernizovao profesiju.
Međutim, ukoliko je čitava organizacija spremna za agilnu transformaciju, tada dolazi do izražaja drugi aspekt: HR za Agile. U tom slučaju HR pomaže i podržava kompleksnu poslovnu tranziciju.
Agilno poslovanje predstavlja skup vrednosti i principa i obuhvata različite koncepte, odnosno „frameworke“ koji se biraju u skladu sa potrebama timova. Najpoznatiji i najprihvaćeniji je Scrum, koji pomaže timovima da kroz adaptivne pristupe rešavaju kompleksne probleme i stvaraju vrednost. Ovaj framework je svoju najveću primenu prvobitno imao u IT industriji, ali se danas širi i na finansije, osiguranje, telekomunikacije, proizvodnju i druge sektore.
Ideja je jednostavna: kada se definiše cilj, potreban je tim koji će zajednički raditi na njegovom ostvarenju, pri čemu svaki član doprinosi napretku. Timovi treba da budu sposobni da se samoorganizuju i donose odluke u svom domenu, dok se sa ostatkom organizacije usklađuju kroz redovne (najčešće dvonedeljne) cikluse rada, odnosno sprintove, koji uključuju pregled postignutog i planiranje narednih koraka.
Kompanije koje su uspešno primenile Agile način rada imaju specifične organizacione strukture. Nove uloge u agilnoj organizaciji su Scrum Master i Product Owner (trenutno među najtraženijima globalno), koje HR treba da uključi u planiranje organizacione strukture.
Ipak, implementacija određenog „frameworka“ predstavlja samo deo Agile transformacije. Ono što često presudi uspehu jeste organizaciona kultura. Ponašanje, stil liderstva, struktura i procesi zahtevaju promene i primenu sveobuhvatnog upravljanja promenama kako bi ovaj način rada zaživeo. Ključni element uspešne primene agilnih praksi je otvorena komunikacija — vrednost koju HR aktivno zastupa. Poznato je da HR ima važnu ulogu u tome da se zaposleni zaista osećaju podržano, sigurno i slobodno da preuzimaju inicijativu, kako bi mogli da iskažu svoj puni potencijal.
S obzirom na različite tipove organizacija u Srbiji, pre donošenja odluke o agilnoj transformaciji preporučuje se procena organizacione klime i zrelosti timova. Dobre prakse govore u prilog agilnom načinu poslovanja, bilo na nivou sektora ili cele kompanije. Počnite sa manjim pilotom, učite iz iskustva i dozvolite da vas agilni način rada postepeno modernizuje i pokrene napred.