Danas živimo u svetu u kojem su promene u poslovnom okruženju postale konstanta, vođene faktorima poput globalizacije i globalnih ekonomskih izazova. Mnoge organizacije zato imaju veliki problem da se prilagode izazovima savremenog međunarodnog poslovanja.

Globalizacija znači da uticaj sa jedne strane planete može imati nepredvidive posledice širom sveta, gotovo u realnom vremenu. Nestabilnost i stalne promene primoravaju donosioce odluka da reaguju u mnogo kraćim vremenskim okvirima nego što bi većina lidera želela. Da bi bile uspešne u takvom okruženju, organizacije moraju prihvatiti promenu kao konstantu i to odraziti kroz procese, strukturu i tehnologije koje koriste. To zahteva veliku fleksibilnost i ubrzan tempo donošenja odluka.

Imajući sve to u vidu, možemo zaključiti da tradicionalni pristup menadžmentu treba zameniti pristupom koji prihvata izazove današnjice. Tradicionalni pristup menadžmentu vodi linearnom načinu razmišljanja u kojem sve ima uzrok i posledicu i u kojem se organizacija posmatra kao mašina u predvidivom okruženju, uz pretpostavku da se unapređenje celine postiže praćenjem, popravljanjem i zamenom pojedinačnih delova.

Danas, više nego ikada, potrebno je zameniti način razmišljanja zasnovan na „uzroku i posledici“ pristupom kompleksnosti, gde organizaciju posmatramo kao celinu (kompleksan adaptivni sistem) sastavljenu od „delova“ koji međusobno deluju, prepliću se i na kraju daju jedinstven rezultat. Organizacije moraju prihvatiti promene i istraživati buduće prilike — to su neke od ključnih karakteristika agilne organizacije.

Tradicionalni stil upravljanja i liderstva ne uklapa se u savremeno okruženje. Neka istraživanja čak pokazuju da su menadžeri „starog kova“ jedan od najvećih izazova za agilnu transformaciju, često zbog straha i nejasnoće oko njihove uloge u agilnom okruženju. Management 3.0 zapravo daje odgovor na pitanje: koja je uloga menadžmenta u agilnom okruženju?

Zamislimo sledeću situaciju: radite kao menadžer u kompaniji koja je odlučila da implementira Scrum framework. Nakon izvesnog vremena, uz uspehe i neuspehe, lepe i teške trenutke, jednog dana shvatite da ste uspeli — uspešno ste „implementirali“ Scrum.

U redu, nije sve savršeno… ali retrospektive daju rezultate koji garantuju kontinuirano unapređenje.

Više ne morate da postavljate prioritete — to je sada uloga Product Owner-a.
Ne morate da brinete o procesu — to je sada uloga Scrum Master-a.
Ne morate da govorite timu kako da se organizuje — tim je samoorganizovan.

Pa… koja je onda uloga menadžmenta u agilnom okruženju?

Postoji šest oblasti na koje se treba fokusirati: osnaživanje ljudi (energize people), osnaživanje timova (empower teams), usklađivanje ograničenja (align constraints), razvoj kompetencija (develop competence), razvoj strukture (grow structure) i kontinuirano unapređenje (improve everything). Svaka od ovih oblasti predstavlja poseban pogled u okviru modela Management 3.0.

Ljudi su najvažniji „delovi“ svake organizacije i zato aktivnosti menadžmenta treba da budu usmerene na to da ljudi ostanu aktivni, kreativni i motivisani. Samoorganizujući timovi su jedan od temelja agilnog okruženja, pa su poverenje i osnaživanje ključni u svakodnevnom radu.

Samoorganizacija sama po sebi nije ni dobra ni loša i može odvesti u različitim pravcima. Da bi se izbeglo kretanje u pogrešnom smeru, timovima je potrebno obezbediti jasnu svrhu i definisane ciljeve. Timovi ne mogu ostvariti ciljeve ukoliko članovi nemaju potrebne kompetencije, pa aktivnosti menadžmenta moraju doprineti razvoju znanja i veština.

Timovi danas funkcionišu u kompleksnom okruženju (organizaciji), zbog čega je važno oblikovati strukture koje unapređuju komunikaciju i olakšavaju svakodnevni rad. Okruženje u kojem radimo donosi stalne promene, pa ljudi, timovi i organizacije moraju kontinuirano da se unapređuju kako bi izbegli stagnaciju ili neuspeh.

Autor: Vladimir Kelava

Saznajte više o ovoj temi na predstojećem Management 3.0 Foundation Workshop.