Autor: Vladimir Kelava

Merenje pomaže organizaciji da utvrdi početnu tačku u određenom trenutku i daje joj mogućnost da prepozna promene u budućnosti. Ono takođe igra ključnu ulogu u pretvaranju poslovne strategije u konkretne rezultate. Ipak, problem je što je način na koji se u organizacijama meri učinak često pogrešan.

Većina ljudi nema jasnu predstavu kako da dođe do dobrih metrika. Organizacije često funkcionišu „naslepo“, mere veoma malo ili gotovo ništa, a onda se iznenade kada završe u neželjenoj situaciji. Put ka uspehu zavisi od sposobnosti kompanije da bude dobro informisana o sopstvenom stanju. Do tog znanja dolazi se razvojem i korišćenjem efikasnih metrika.

„Ako imamo podatke, gledajmo podatke. Ako imamo samo mišljenja, idemo sa mojim.“

– Jim Barksdale

Verovatno ste se našli u situaciji u kojoj se ništa nije merilo i bilo je teško proceniti da li ste na pravom putu. Zbog toga je bilo teško utvrditi da li postajete efikasniji. U takvim situacijama mišljenja imaju veliku ulogu u donošenju odluka, a često presuđuje HIPPO — mišljenje najplaćenije osobe u prostoriji (Highest-Paid Person’s Opinion).

Donošenje odluka bez dovoljno podataka, nažalost, veoma je rasprostranjeno. Takve odluke su rizične i često dovode do loših rezultata. Organizacije mogu postići izuzetne rezultate kroz dobar proces odlučivanja, zato je ključno da se odluke donose na osnovu relevantnih informacija, a ne samo intuicije ili mišljenja.

Najvažniji razlog za korišćenje metrika jeste unapređenje i fokusiranje ljudi i resursa na ono što je zaista važno. Dobre metrike pomažu u donošenju odluka, podstiču performanse, daju fokus i usmeravaju strategiju organizacije. Na kraju, metrike treba da pomognu organizaciji da razume gde je bila, gde ide, da li nešto nije u redu i kada su ciljevi ostvareni.

Vanity metrike vas mogu učiniti zadovoljnim, ali vam ne govore šta da radite.

– Eric Ries

Koje metrike su zaista važne i kako ih izabrati? Organizacije bi trebalo da prikupljaju samo one metrike koje im pomažu da donose odluke i unaprede rad. Nažalost, većina podataka iz standardnih analitičkih alata nema veliku vrednost jer ne pruža konkretne smernice za delovanje. Takvi podaci često samo stvaraju osećaj da se „nešto radi“ ili da se „ide brzo“, ali ne nude jasne smernice. To su takozvane vanity metrike — izgledaju dobro, ali ne pomažu u stvarnom napretku.

Ako imate podatak na osnovu kojeg ne možete preduzeti akciju, to je vanity metrika. Dobra metrika menja ponašanje.

Najvažnije pitanje za svaku metriku je: šta ćete uraditi drugačije kada se ona promeni?

– Lean Analytics, Alistair Croll and Benjamin Yoskovitz

12 pravila dobrih metrika (Management 3.0)

Ne postoji univerzalno rešenje kada je u pitanju merenje. Najbolje što možemo jeste da sledimo određene smernice. Management 3.0 predlaže dvanaest pravila dobrih metrika. Ona pomažu organizacijama da razviju kulturu u kojoj se merenje posmatra kao način učenja i unapređenja, a ne kontrole.

Merenje može biti jednostavno, motivišuće i zabavno, a ujedno je i jedna od najvažnijih aktivnosti svake organizacije. Ono što se meri — može se i unaprediti. Ono čime se upravlja — može se i ostvariti.

Pridružite nam se na Management 3.0 workshopu ako želite da naučite više o ovim pravilima i kako da izgradite zdrav ekosistem metrika, kao i kako se sve to povezuje sa OKR praksom.