Budimo iskreni: u mnogim kompanijama uloga Agile Coacha zvuči kao korporativni marketing. Još jedna sjajna titula, još jedan konsultant koji priča o „mindsetu“, dok se pravi posao dešava negde drugde. Nije ni čudo što lideri često pitaju:

“Da li nam zaista treba Agile coach ili je to samo nepotreban luksuz?”

Istina? Ta skepsa je razumljiva — ali i opasno pogrešna.

Zašto kompanije često misle da su Agile coach-evi „nepotrebni“

ROI se ne vidi na prvi pogled

Zamislite sastanak uprave. CEO se nasloni i pita:
„Šta tačno radi Agile coach? Vidim developere kako isporučuju. Vidim prodajne rezultate. Ali kultura? Poverenje? Bolja saradnja? Gde je ROI?“

Tu počinje skepsa — jer pravi efekti coachinga često ostaju ispod površine: u promenama načina razmišljanja, poverenja i timske dinamike koje se ne vide u Excel tabelama.

Loša iskustva sa „lažnim“ coach-evima

Mnoge kompanije su već angažovale „Agile coacha“ koji je samo ponovio Scrum Guide, održao nekoliko generičkih radionica i nestao bez stvarnih promena. Rezultat: razočaranje i utisak da je Agile coaching samo još jedan trend.

Tiranija kratkoročnih rezultata

U organizacijama koje žive od kvartalnih rezultata, sve što ne daje vidljiv rezultat sutra deluje kao „nice to have“. Coaching, koji cilja dugoročnu transformaciju, često upada u tu zamku.

Zbog svega toga etiketa „nepotrebno“ ostaje — ne zato što coaching nema vrednost, već zato što ga je teže izmeriti, lakše pogrešno razumeti i sporije se vidi.

Zašto je taj pogled pogrešan

Odbaciti Agile coaching kao nepotreban je kao da bacite kompas usred oluje jer „ne pomera brod dovoljno brzo“. Brod će se i dalje kretati — ali možda u pogrešnom smeru.

Kultura, poverenje i saradnja zvuče kao „meke“ stvari, ali su zapravo skriveni motori brzine, kvaliteta i inovacije.
Developer može napisati više koda, ali bez jasnoće i sigurnosti tim isporučuje funkcije koje niko ne koristi. Prodaja može zatvoriti ugovore, ali bez usklađenosti timova kupci brzo odlaze. Agile coach povezuje te nevidljive tačke i pretvara haos u napredak.

A „loši“ coach-evi? Oni nisu standard — oni su upozorenje.

Pravi Agile coach ne nestaje posle radionice. On ostaje uz timove, vodi teške razgovore i pomaže liderima da vide ono što iznutra ne mogu.

Kompanije koje preskoče coaching često dobiju brze pobede, ali se spotaknu kada tržište počne da se menja. One koje investiraju u coaching grade otpornost: timove koji se brže prilagođavaju, lidere koji inspirišu, i organizacije koje napreduju umesto da stagniraju.

Agile coaching nije luksuz. To je razlika između preživljavanja promene i napredovanja kroz nju.

Kada Agile coach pravi ključnu razliku

Skepsa često nestaje onog trenutka kada se teorija susretne sa praksom. Prava snaga Agile coachinga najbolje se vidi u konkretnim situacijama — kada timovi zapnu, lideri ne vide skrivene probleme, a spoljašnja perspektiva promeni sve. Evo nekoliko situacija u kojima je prisustvo Agile Coacha napravilo razliku između timova koji se muče i onih koji napreduju.

Situacija: Tihi tim

Jedan product tim je stalno probijao rokove, iako su svi članovi bili tehnički veoma kompetentni. Lideri su mislili da imaju „problem sa disciplinom“.

Agile coach je primetio nešto drugo: niko se nije osećao bezbedno da kaže gde zapinje. Developeri su ćutali, testeri su radili do kasno u noć, a frustracija je rasla.

Kroz facilitaciju otvorenih retrospektiva i coaching lidera o psihološkoj sigurnosti, coach je pomogao da se otkriju skriveni problemi — i brzina isporuke se poboljšala bez ijedne dodatne linije koda.

---

Situacija: Beskrajni backlog

Backlog jedne kompanije bio je prepun, a stakeholderi su stalno gurali svoje „omiljene“ feature-e. Prioriteti su se menjali svake nedelje, a timovi su bili na ivici burnout-a.

Agile coach se uključio i pomogao Product Owner-u da uvede prioritizaciju zasnovanu na dokazima i validaciju sa korisnicima. Za tri meseca, umesto da jure desetine „hitnih“ zahteva, kompanija se fokusirala na nekoliko inicijativa koje su zaista bile važne — i zadovoljstvo korisnika je konačno počelo da raste.

---

Situacija: Transformacija „Agile samo po imenu“

Jedna organizacija je ponosno objavila: „Sada smo Agile!“ Imali su daily standup-e i sprint board-ove, ali su sve odluke i dalje dolazile odozgo. Timovi su bili frustrirani, a lideri su se pitali zašto „Agile ne radi“.

Coach je razotkrio jaz: kultura se nije promenila — promenile su se samo ceremonije. Kroz radionice sa liderima i one-on-one mentoring, menadžeri su naučili da se povuku korak unazad i osnaže timove. Rezultat? Prava agilnost, a ne Agile teatar.

Zašto Agile coach nije „opcija“

Bez coacha transformacije često ostanu površne:

• ceremonije postoje, ali teški razgovori se izbegavaju
• lideri pričaju Agile jezik, ali mikromenadžuju
• timovi mere velocity, ali korisnici ne vide vrednost

Agile coach je često jedini neutralni glas koji može da kaže:
„Ovo ne funkcioniše — i evo zašto.“

To nije opcionalno. To je ključno.

Kako prevazići skepticizam

Završna misao

Nazvati Agile coaching „fensi titulom“ isto je kao reći da je fitnes trener nepotreban jer „znamo da trčimo“.
Možemo trčati sami. Ali da li ćemo trčati brže, duže i bez povreda? Verovatno ne.

Agile coach nije dekoracija u organigramu.
On je kompas u oluji — onaj koji pomaže da brod ide u pravom smeru dok se sve oko njega menja.

Pravo pitanje nije:
„Da li nam treba Agile coach?“
već:

Možemo li sebi da priuštimo da ga nemamo?

Transformacija nije u sticky notes-ima. Ona je u promeni ponašanja, suočavanju sa realnošću i izgradnji otpornosti.
Naši Agile coach-evi su tu da pomognu da pređete sa rituala na rezultate — kada god odlučite da je vreme.