Nema sumnje da je delegiranje neophodno.

Delegiranje uvek zavisi od konteksta i nije binarna odluka. Umetnost menadžmenta je u pronalaženju prave ravnoteže, uzimajući u obzir kontekst i zrelost tima. Menadžeri ne smeju zaboraviti da je empowerment veština koja se uči i da je svaka aktivnost osnaživanja investicija koja zahteva strpljenje. Vremenom tim raste, granice se šire, a nivo odgovornosti i autoriteta postaje sve veći.

Prema novijim istraživanjima, veći uspeh postižu organizacije koje svojim zaposlenima daju autonomiju, prihvataju samoorganizaciju kao način funkcionisanja i stvaraju okruženje u kome postoji istinsko angažovanje zaposlenih. Danas često čujemo da živimo u VUCA svetu i da je jedini način da se u takvom okruženju opstane stvaranje fleksibilnih sistema raspodeljene odgovornosti i kolektivne inteligencije.
Zato možemo reći da osnažene organizacije nisu stvar izbora, već pitanje opstanka.

Osnažene organizacije su otpornije i agilnije. Tradicionalni pristup menadžmentu i liderstvu ne uklapa se u ovakvo okruženje. Da bismo se nosili sa izazovima VUCA sveta, potrebna je promena paradigme upravljanja. Više o tome možete pročitati u blogu “Organizacije kao kompleksni adaptivni sistemi”.

Sve organizacije su kompleksni adaptivni sistemi

Bez obzira na to kako izgleda organizaciona šema, svaka organizacija je na kraju dana kompleksni adaptivni sistem. Upravo zato je teorija kompleksnosti dobra vest za menadžere — nudi naučno utemeljen način razumevanja kompleksnih sistema. Istraživanja pokazuju da takvi sistemi najbolje funkcionišu kada je kontrola raspodeljena, a autoritet pomeren ka svim delovima organizacione mreže (koliko god je to moguće), kako bi odluke donosili oni koji imaju najbolje lokalne informacije.

U kompleksnom adaptivnom sistemu ne postoji centralna kontrola. Raspodeljena kontrola je jedini način upravljanja.

Drugog izbora nema. Raspodelom kontrole povećavamo efikasnost sistema, njegovu otpornost i šanse za dugoročni opstanak.

Osnaživanje zahteva delegiranje odluka

Ono što u teoriji kompleksnih sistema nazivamo raspodeljenom kontrolom, u svetu menadžmenta obično nazivamo empowerment. A empowerment podrazumeva delegiranje odluka.

Međutim, delegiranje nije uvek jednostavno. Menadžeri često strahuju od gubitka kontrole kada timovi preuzmu donošenje odluka. S druge strane, članovi tima ponekad se ne osećaju sigurno da preuzmu odgovornost jer ne znaju kako da je nose.

Da bi se obe strane osećale sigurnije, potrebno je ljudima dati osećaj da imaju određeni nivo kontrole nad situacijom. Menadžeri treba da pronađu način da odgovornosti prenesu na tim postepeno i kontrolisano. Ne mogu jednostavno prepustiti sve odjednom — potrebno je jasno definisati granice i nivo autoriteta tima.

Dobro je delegirati što je više moguće kako bi se povećao nivo osnaženosti sistema. Ali ako se ode predaleko i prebrzo, posledice mogu biti neželjene i skupe.

Menadžeri treba da procene koliko mogu delegirati, a to zavisi od zrelosti tima i uticaja odluka na organizaciju.

Delegation Poker

Autor: Vladimir Kelava