Deo 4

7. Drži prostor za učesnike (Holds Space for the Participants)

Potrebne veštine:

• Presence – biti u potpunosti prisutan i pažljiv tokom celog procesa facilitacije
• Empatija – pokazivati razumevanje za potrebe i perspektive učesnika
• Podržavajuće okruženje – kreirati inkluzivnu i sigurnu atmosferu za sve učesnike

Primer

Pozadina:
Facilitator vodi team building radionicu za novoformirani projektni tim u velikoj korporaciji. Članovi dolaze iz različitih sektora i do sada nisu sarađivali. Cilj radionice je izgradnja poverenja i postavljanje snažne osnove za buduću saradnju.
Ponašanje facilitator-a i primena veština u praksi:

o     Prisustvo:
             Scenario:
Facilitator započinje radionicu nizom icebreaker aktivnosti kako bi se članovi tima međusobno upoznali.
             Akcija:
Tokom aktivnosti facilitator je u potpunosti prisutan i pažljiv – održava kontakt očima i aktivno sluša svakog učesnika. Kreće se po prostoriji (ili prati virtualni prostor) kako bi uključio sve i pažljivo posmatrao interakcije.
       	Tehnike:
Koristi tehnike reflektivnog slušanja, poput klimanja glavom i parafraziranja onoga što učesnici govore, kako bi pokazao da je zaista uključen i da razume.
       	Primena:
Potpuna pažnja i angažovanost čine da se učesnici osećaju uvaženo i poštovano. Zahvaljujući prisustvu, facilitator bolje razume grupnu dinamiku i može da reaguje u realnom vremenu na potrebe učesnika.

 o   Empatija:
       	Scenario:
Tokom vežbe u kojoj učesnici dele lična iskustva vezana za timski rad, jedan član tima postaje emotivan dok govori o teškom projektu iz prošlosti.
       	Akcija:
Facilitator reaguje empatično, na primer rečima:
„Hvala ti što si to podelio/la, deluje kao da je to bilo zaista zahtevno iskustvo.“
       	Tehnike:
Stvara siguran prostor u kome učesnik može slobodno da izrazi emocije i poziva druge da podele svoje misli i pruže podršku. Osigurava da se osoba oseća saslušano i shvaćeno.
       	Primena:
Empatičan pristup pomaže učesnicima da se osećaju razumeno i podržano, naročito u emotivno intenzivnim trenucima. Validiranjem njihovih osećanja i iskustava, facilitator gradi sigurno i inkluzivno okruženje.
       	Efekat:
Empatija podstiče veću otvorenost i iskrenost, što je ključno za izgradnju poverenja i snažnijih međuljudskih odnosa unutar tima.

o    Podržavajuće okruženje
       	Scenario:
Kako radionica odmiče, facilitator primećuje da su neki učesnici tiši i manje uključeni u grupne diskusije.
       	Akcija:
Facilitator kreira inkluzivno okruženje koristeći aktivnosti koje podstiču učešće svih. Na primer, organizuje rad u manjim grupama ili u parovima kako bi tišim članovima bilo lakše da doprinesu.
       	Tehnike:
Koristi inkluzivan jezik, postavlja jasna pravila o poštovanju i aktivnom slušanju i eksplicitno podstiče da se čuje svaki glas. Tokom pauza proverava individualno sa tišim učesnicima da li se osećaju prijatno i uključeno.
       	Primena:
Napori da se izgradi podržavajuća i inkluzivna atmosfera omogućavaju da svi učesnici, bez obzira na ličnost ili nivo samopouzdanja, mogu da se uključe i doprinesu. Korišćenjem različitih facilitatorskih tehnika, facilitator uvažava različite stilove komunikacije i preferencije.
       	Efekat:
Podržavajuće okruženje podstiče aktivno učešće i saradnju, što vodi ka efikasnijem team building-u i snažnijoj osnovi za budući timski rad.

Ishod

Primjenom prisustva, empatije i stvaranjem podržavajuće atmosfere, facilitator obezbeđuje da se svi učesnici osećaju vrednovano i sigurno da izraze svoje mišljenje.

Rezultat su jače međusobne veze i veće poverenje među članovima tima, što doprinosi kohezivnijoj i saradnički orijentisanoj timskoj dinamici.

8. Kontinuirano učenje i razvoj

Potrebne veštine:

• Self-reflection (samorefleksija): Redovno promišljanje o sopstvenoj facilitatorskoj praksi i prepoznavanje prostora za unapređenje.
• Professional development (profesionalni razvoj): Kontinuirano usavršavanje kroz treninge, radionice, čitanje i druge oblike učenja.
• Feedback seeking (traženje povratne informacije): Aktivno traženje i primena feedback-a od učesnika i kolega radi unapređenja facilitatorskih veština.

Primer

Pozadina:
Scrum Master facilitira kvartalnu retrospective za Agile development tim. Tim ima izazove u komunikaciji i saradnji, a Scrum Master je posvećen stalnom unapređenju svojih facilitatorskih veština kako bi bolje podržao tim.

Ponašanje facilitator-a i primena veština u praksi:

o    Samorefleksija

       	Scenario:
Nakon svake retrospective, Scrum Master odvaja vreme da razmisli o svom facilitiranju.
       	Akcija:
Pregleda beleške sa sesije i razmatra šta je funkcionisalo dobro, a šta bi moglo bolje. Postavlja sebi pitanja poput:
„Da li sam efikasno vodio tim kroz proces retrospective?“
„Da li sam zadržao neutralnost i podstakao otvoren dijalog?“
       	Tehnike:
Može voditi dnevnik refleksije ili razgovarati sa mentorom ili kolegom kako bi dobio dodatne uvide.
       	Primena:
Redovna samorefleksija pomaže Scrum Masteru da prepozna prostor za unapređenje i prilagodi svoj pristup facilitaciji.
       	Efekat:
Ova samosvest podstiče lični razvoj i osigurava da se Scrum Master stalno razvija kao facilitator, na korist tima i organizacije.

o   Profesionalni razvoj

       	Scenario:
Scrum Master prepoznaje potrebu da unapredi facilitaciju retrospective, posebno u delu podsticanja otvorenijih i iskrenijih razgovora.
       	Akcija:
Proaktivno traži prilike za razvoj:
radionice o facilitaciji
knjige i članke o retrospektivama
online kurseve
       	Tehnike:
Na primer, pohađa radionicu o aktivnom slušanju ili kurs o rešavanju konflikata kako bi proširio svoj facilitatorski toolkit.
       	Primena:
Posvećenost stalnom razvoju pokazuje želju da unapredi svoje veštine i ostane u toku sa dobrim praksama.
       	Efekat:
Nove tehnike i znanja omogućavaju Scrum Masteru da pruža kvalitetniju podršku timu, što vodi boljim rezultatima i većem zadovoljstvu tima.

o    Traženje feedback-a

       	Scenario:
Tokom retrospective, Scrum Master primećuje da su neki članovi tima uzdržani i ne dele u potpunosti svoje mišljenje.
       	Akcija:
Nakon sastanka, prilazi pojedinim članovima tima i traži feedback o procesu facilitacije. Pita šta je bilo dobro i šta može da se unapredi.
       	Tehnike:
Feedback razgovori se vode u sigurnom i poverljivom okruženju kako bi ljudi mogli iskreno da govore. Scrum Master se zahvaljuje na feedback-u i obavezuje se da će primeniti predloge.
       	Primena:
Spremnost da traži i primeni feedback pokazuje posvećenost ličnom razvoju.
       	Efekat:
Uvažavanje feedback-a gradi poverenje i podstiče kulturu otvorenosti i kontinuiranog učenja u timu.

Ishod
Kontinuiranim učenjem i razvojem, Scrum Master unapređuje svoje facilitatorske veštine, što vodi ka efikasnijim i produktivnijim retrospective sastancima.

Ovaj primer pokazuje kako facilitator koji kontinuirano uči i razvija se može unaprediti svoje facilitatorske veštine i stvoriti pozitivnije i produktivnije timsko okruženje. Kroz samorefleksiju, profesionalni razvoj i aktivno traženje feedback-a, facilitator ostaje prilagodljiv i sposoban da odgovori na promenljive potrebe tima.

U kontekstu ACS-CF kursa u okviru Scrum Alliance programa, ova ponašanja i veštine u skladu su sa ključnim kompetencijama potrebnim za efikasnu facilitaciju Scrum timova i drugih oblika saradnje. Kurs stavlja poseban fokus na razvoj ovih veština kroz praktične vežbe, case study-je i primere iz realnog poslovnog okruženja, kako bi facilitator bio osposobljen da kvalitetno podrži i vodi svoj tim.

Pridružite nam se i naučite kako da postanete izuzetan facilitator.