Šta treba da slavimo? Uspeh? Neuspeh? Ili oboje? Odgovor nije tako jednostavan. Jasno je zašto slavimo uspeh, ali šta je sa neuspehom?

Često čujemo: „Stvorite safe-to-fail okruženje“ ili „U redu je ponekad pogrešiti“.
Da li to znači da treba da slavimo neuspeh? Važno je da sagledamo širu sliku — fokus ne treba da bude na neuspehu, već na učenju. Na kraju, neuspeh bez učenja ne donosi nikakvu vrednost.

Treba da slavimo učenje, a ne uspehe ili neuspehe.

Agile nam omogućava da se nosimo sa kompleksnim problemima. Da bismo pronašli najbolji pristup takvim problemima, potrebno je razmišljati empirijski: obezbediti transparentnost kroz dostupne podatke, analizirati nalaze i prilagoditi sledeće korake na osnovu novostečenog znanja.
Zato je važno eksperimentisati i svesno generisati podatke koji nam omogućavaju da posmatramo, prilagođavamo se — i učimo.

 “Ludilo je raditi istu stvar iznova i iznova i očekivati drugačiji rezultat.”

Albert Einstein

Na osnovu radova Donalda Reinertsena (Principles of Product Development Flow), učenje je optimalno kada imamo približno 50% šanse za uspeh i 50% za neuspeh. Drugim rečima, eksperimenti iz kojih možemo i uspeti i pogrešiti daju najviše informacija za učenje.
Najviše učimo kada ne možemo unapred da predvidimo ishod. Ako samo ponavljamo ustaljene prakse, teško je znati da li možemo bolje. Ako stalno pravimo iste greške, takođe ne učimo mnogo. Optimalno učenje se dešava negde između.

Možemo biti uspešni prateći best practices, ali tada često ne učimo ništa novo. Ponekad dobra praksa zakaže i to može doneti uvid, ali takve situacije su ređe. Ključ je pronaći ravnotežu između eksploatacije (proverenih praksi) i eksploracije (eksperimenata).

“Inovacije su najčešće uspešne kada autonomna jedinica istražuje disruptivnu ideju. Ali u retkim slučajevima kada organizacije uspeju da spoje eksploraciju i eksploataciju, uspeh je obično veći.”

Jens Maier, The Ambidextrous Organization

Dobar način da proverite odnos između eksploracije i eksploatacije u timu jeste da koristite Celebration Grid, Management 3.0 alat Jürgena Appela.

Celebration Grid u praksi

Dok sam radio sa jednim Scrum timom sa ciljem da im pomognem da unaprede svakodnevni rad, primetio sam da su u svakom sprintu bili izrazito fokusirani na izvršenje. Oslanjali su se na poznate prakse i retko su pokušavali nešto novo. Na kraju sprinta često bi zaključili da je iza njih još jedan sprint u kome nije bilo mnogo učenja niti eksperimenata.

To me je navelo da predložim da promenimo format sledećeg retrospective-a i da preuzmem facilitaciju. Tim je prihvatio predlog i uveli smo Celebration Grid.
Iako deluje jednostavno, ovo je moćan alat za retrospektive jer menja fokus sa pitanja „Šta je bilo dobro?“ i „Šta treba popraviti?“ na mindset eksperimentisanja i učenja.

Na početku retrospektive objasnio sam alat i zamolio članove tima da razmisle o greškama, dobrim praksama i eksperimentima iz sprinta. Svako je radio samostalno i zapisivao uvide na stikere (jedan uvid – jedan stiker).
Nakon isteka timebox-a, članovi su postavljali stikere na odgovarajuća mesta u matrici i kratko ih objašnjavali. Tek nakon toga smo pogledali „veliku sliku“: gde je najviše stikera, da li smo eksperimentisali ili samo ponavljali poznate prakse?

Rezultat je bio jasan — gotovo da nije bilo stikera u koloni Experiments.
Tim je shvatio da u poslednjem sprintu nisu pokušali ništa novo. Jedan član je rekao:
„Osećamo ovo već neko vreme, ali sada je potpuno jasno. Moramo da napravimo prostor za nove stvari koje donose učenje.“

Na kraju retrospektive izabrali smo jedan eksperiment koji ćemo isprobati u narednom sprintu. U sledećim retrospektivama nastavili smo da koristimo Celebration Grid kako bismo održali ravnotežu između eksperimentisanja i primene dobrih praksi.

Korišćenje Celebration Grid-a za suočavanje sa trenutnom situacijom

Zanimljivo je da se ono što sam pretpostavio da će se desiti tokom ove vežbe zaista i dogodilo. Imali smo nekoliko stikera u kolonama Mistakes i Practices, ali u koloni Experiments nije bilo nijednog.

Kada je tim to video ispred sebe, postalo je jasno da u poslednjem sprintu nisu pokušali ništa novo — nisu sproveli nijedan eksperiment. U tom trenutku, jedan član tima je rekao:
„Svi ovo nekako osećamo iz sprinta u sprint, ali posle ove vežbe postalo je bolno jasno. Moramo nešto da promenimo. Moramo da pronađemo vreme i prostor za nove stvari koje će nam doneti učenje.“

Ostali članovi tima su se složili, što je dovelo do dalje diskusije o tome šta bismo već u sledećem sprintu mogli da isprobamo.

Na kraju retrospektive izabrali smo jedan eksperiment koji ćemo sprovesti u narednom sprintu. U narednim retrospektivama ponovo smo koristili Celebration Grid, sa ciljem da učvrstimo način razmišljanja da je neophodno pronaći ravnotežu između eksploracije (eksperimentisanja) i eksploatacije (korišćenja dobrih praksi).

Moji uvidi kao facilitator

Ovo iskustvo korišćenja Celebration Grid-a u tom timu donelo mi je nekoliko važnih uvida. Jedan od najvažnijih jeste koliko, na prvi pogled jednostavni alati, kada se upotrebe na pravi način i u pravom trenutku, mogu biti izuzetno moćni i pokrenuti početni impuls za promenu.

U ovom slučaju, Celebration Grid je podigao svest o tome da tim stagnira i da jednostavno prelazi iz sprinta u sprint bez stvarnog napretka. Retrospektiva u kojoj je alat prvi put korišćen podstakla je tim da započne diskusiju o trenutnoj situaciji i potraži prostor za unapređenje.

Još jednom se pokazalo koliko je vizuelizacija snažan alat za bolje razumevanje problema sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu.

Korišćenje Celebration Grid-a na timskoj retrospektivi samo je jedan od načina njegove primene. Kao i sa svim alatima, na vama je da budete kreativni i izvučete maksimum vrednosti iz njega.

Možete ga, na primer, koristiti kao „živi artefakt“ koji je stalno vidljiv timu, tako da članovi mogu u svakom trenutku dodavati stikere. Na taj način postaje otvoreni poziv timu da eksperimentiše i razgovara o onome što je postavljeno na matrici.

Celebration Grid je tu da podstakne eksperimentisanje — zato ga koristite upravo tako i slobodno eksperimentišite sa njegovom primenom.

Zapamtite, sve je u kontinuiranom učenju. Napredak zavisi od učenja. Razvijajte learning mindset i pratite put ka znanju.

Autor: Vladimir Kelava