Razgovor sa: Predragom Rajkovićem

P1: Zdravo Peđa. Za početak, reci nam nešto o sebi. Šta bi neko obavezno trebalo da zna o tebi?

Predrag:

Ukratko, ja sam product i Agile coach sa više od 15 godina iskustva rada na proizvodima u različitim fazama njihovog životnog ciklusa, i više od 10 godina rada u Agile okruženju.

Lista projekata bi bila duga, ali izdvojio bih: vođenje proizvoda od nule do milion mesečno aktivnih korisnika, razvoj jednog od najinovativnijih infotainment portala u regionu u to vreme, vođenje timova koji su isporučivali globalna rešenja sa milionima korisnika, facilitaciju razvoja inovativnog sistema za praćenje vozila… Vodio sam product timove od 4 do preko 20 ljudi i radio u telco i IT industriji.

Kasnije sam prešao u freelance vode, što mi je omogućilo rad u različitim industrijama — bankarstvu, edukaciji, IT-ju, FMCG sektoru. Radio sam sa startapima u svim fazama, od ideje do unapređenja postojećeg proizvoda.

Važno mi je da naglasim da sam radio i na digitalnim i na fizičkim proizvodima. Osnovni principi su isti, ali isporuka i distribucija imaju svoje specifičnosti. Klijenti iz FMCG-a često su skeptični prema product discovery tehnikama, ali kroz iskustvo mogu da ih uverim da su primenljive na svaki proizvod, uslugu ili proces.

Kroz sve te projekte uvideo sam da se, uprkos različitostima kompanija, isti problemi stalno ponavljaju.

P2: Možeš li podeliti neke od tih ponavljajućih problema?

Predrag:

edan od najčešćih problema je neujednačena i nepredvidiva isporuka.

Timovi rade najbolje što mogu, ali rokovi često „klize“. To stvara tenziju u celoj organizaciji. Product tim ne zadovoljava potrebe korisnika, biznis ciljevi se ne ostvaruju, menadžment je nezadovoljan, a timovi postaju demotivisani i prestaju da daju procene i obećanja.

Organizacija dolazi do tačke pucanja.

P3: A šta je sa discovery fazom, kada kompanija već ima proizvod?

Predrag:

I tu postoje problemi. Jedan od najčešćih je — mala upotreba funkcionalnosti (low feature usage). I to je podmukao problem, jer ga često primetite tek kada je kasno.

P4: Kako to misliš?

Predrag:

Mnoge kompanije uopšte ne postavljaju očekivanja o tome koliko će se nova funkcionalnost koristiti. Ideje se guraju „odozgo“, timovi ih implementiraju, ali niko ne pita da li će ih korisnici zaista koristiti.

Funkcionalnost se isporuči, a zatim se prelazi na sledeću. Proizvod se zatrpava funkcijama koje ne donose vrednost. Konkurentski proizvod sa manje funkcija, ali boljim korisničkim iskustvom, često pobedi.

Problem je što nisu postavljena očekivanja — pa čak i kada se meri korišćenje, nema se sa čim uporediti. Rezultat je proizvod pun nepotrebnih funkcija i veliki troškovi bez vrednosti.

P5: Zašto su ovi problemi toliko važni i česti?

Predrag:

Imaju ogroman uticaj na biznis.

Preopterećen proizvod troši resurse, a ne donosi vrednost. Neujednačena isporuka onemogućava planiranje i prioritizaciju. Gubitak korisnika znači gubitak novca.

Zato je rešavanje ovih problema ključno za zdravu organizaciju.

P6: Šta kompanije mogu da urade?

Predrag:

Nažalost, kompanije često shvate problem tek kada je kasno i kada su potrebni bolni rezovi

Zato je važno postaviti sistem kako treba — od početka.

Menadžment često misli da treba sam da edukuje tim. Ali vreme je najvredniji resurs. Ako menadžment troši vreme na edukaciju, ko vodi kompaniju?

Bolje je angažovati eksperte koji će kroz edukaciju i mentoring ubrzati razvoj tima i ostaviti menadžmentu prostor da vodi biznis.

P7: Kako dizajniraš kurseve da donesu vrednost?

Predrag:

Moje iskustvo iz različitih industrija ugrađeno je u svaki kurs. In-house treninzi omogućavaju rad na konkretnim problemima klijenta. Tu je najveća vrednost — kada ljudi počnu da diskutuju i povezuju teoriju sa praksom.

Diskusije često produžim jer upravo tu nastaje prava vrednost.

P8: Da li je jedan kurs dovoljan?

Predrag:

Ne. Teme su kompleksne. Kurs daje dobru osnovu i praktična znanja, ali iskustvo se gradi kroz primenu. Zato insistiramo na praktičnim vežbama i odmah nakon kursa podstičemo primenu naučenog.

Najbolji rezultati dolaze kada tim počne da primenjuje znanje već na sledećem projektu.

P9: Šta se dešava nakon kursa?

Predrag:

Ostajem u kontaktu sa učesnicima i podržavam ih kroz pitanja i razmenu iskustava. Kompanijama preporučujem mentoring ili coaching, jer to daje najbolje rezultate u primeni znanja.

Ljudima je često teško da uvedu nove prakse — podrška pomaže da se taj otpor prevaziđe.

P10: Zaključak?

Predrag:

Najefikasniji način da organizacija postavi procese kako treba jeste in-house edukacija. To pomaže da se resursi koriste pametnije, menadžment ostane fokusiran na biznis i ljudi se razvijaju.

Kada se edukacija kombinuje sa praktičnim radom i mentoringom — to je recept za uspeh.

Razumem da ovo može zvučati kompleksno, ali upravo zato pripremamo studije slučaja kako bismo pokazali da se ovi problemi mogu rešiti uz pravi pristup.

P11: Hvala ti, Peđa!

Predrag:

Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo.

Možete pogledati našu stranicu o in-house edukaciji za kompanije, ili nam se slobodno javiti za konsultacije.