Danas živimo u svetu u kome su promene u poslovnom okruženju postale konstanta. Na to utiču globalizacija i globalni ekonomski izazovi, pa se dešavanja na jednom kraju planete gotovo u realnom vremenu odražavaju na drugi. Nestabilnost i kontinuirane promene vrše pritisak na donosioce odluka da deluju u znatno kraćem vremenskom okviru nego što bi mnogima odgovaralo.

Živimo u VUCA svetu

Uzimajući sve to u obzir, nema sumnje da živimo u VUCA svetu. Ovaj akronim, prvobitno nastao u vojsci, danas se široko koristi u biznisu i društvu. Opisuje okruženje koje je nestabilno (volatile), neizvesno (uncertain), kompleksno (complex) i dvosmisleno (ambiguous).
Da bi bile uspešne u takvom okruženju, organizacije moraju usvojiti nove načine rada i to odraziti na način na koji pristupaju upravljanju.

Neka istraživanja pokazuju da su „menadžeri starog kova“ jedna od najvećih prepreka uvođenju novih načina rada.

Oni se drže tradicionalnog pristupa upravljanju organizacijom, u kome su hijerarhija, procesi i kontrola ključni za održavanje stabilnosti. U tom modelu organizacije se posmatraju kao mašine u predvidivom okruženju — unapređenje celine podrazumeva nadzor, popravku ili zamenu pojedinačnih delova. Zaposleni predstavljaju te delove mašine, poput zupčanika i poluga. Sama mašina je izgrađena za efikasnost i disciplinu, i ako je dobro „podmazana“, veruje se da će rezultati sigurno doći.

Ovakav stil upravljanja odražava našu prirodnu sklonost ka uzročno-posledičnom razmišljanju — ideji da je sve što se dešava posledica nečega što se dogodilo ranije.

Ljudski um ima snažan osećaj za uzrok i posledicu, zbog čega favorizujemo predvidljivost i tzv. linearno razmišljanje u odnosu na kompleksnost.

Postojalo je vreme kada je ovakav stil upravljanja davao dobre rezultate, ali on više ne odgovara u potpunosti savremenim profesijama i poslovnim okruženjima.

Vek kompleksnosti

Stigao je vek kompleksnosti. Kompleksnost kao naučna disciplina razvijala se tokom 20. veka i značajno dobila na značaju u poslednjim decenijama. Teorija kompleksnosti obuhvata više pristupa za modelovanje i analizu kompleksnih sistema — bilo da je reč o prirodi, ljudskim odnosima ili organizaciji poslovanja.

Za menadžere je teorija kompleksnosti dobra vest jer nudi novi, naučno zasnovan način posmatranja organizacija kao kompleksnih sistema.

“Mislim da će naredni vek biti vek kompleksnosti„

Stephen Hawking
‘millennium’ interview on January 23, 2000 (San Jose Mercury News)

U predvidivom okruženju, hijerarhijske strukture sa centralnom kontrolom i linearno razmišljanje mogu funkcionisati. Nekolicina ljudi na vrhu može sagledati situaciju i doneti kvalitetne odluke.

Međutim, u VUCA svetu takav model se raspada. Nekoliko ljudi na vrhu jednostavno nema kapacitet da upravlja svim aspektima nestabilnosti, neizvesnosti, kompleksnosti i dvosmislenosti.

Alternativa je transformacija organizacija iz hijerarhijskih, birokratskih piramida u fleksibilne sisteme raspodeljene odgovornosti i kolektivne inteligencije.

Danas nam je više nego ikad potrebna nova paradigma upravljanja — paradigma koja organizaciju posmatra kao kompleksni adaptivni sistem (CAS) i zamenjuje linearno, „mašinsko“ razmišljanje pristupom zasnovanim na kompleksnosti.

Bez obzira na to kako organizaciona struktura izgleda na papiru, svaka organizacija je društvena mreža saradnje — svaka organizacija je kompleksni adaptivni sistem.

Tradicionalni menadžeri govore o organizaciji kao o mašini.

Nova paradigma nudi drugačiju metaforu: organizacija je živi sistem. Dobro upravljanje znači razvijati i negovati sistem, a ne manipulisati ljudima.

Takav pristup donosi istinsku angažovanost zaposlenih — što bi trebalo da bude jedna od ključnih odgovornosti menadžmenta. U suprotnom, organizacija ne uspeva da stvori vrednost.

Vreme je da redefinišemo menadžment i liderstvo

I nakon toliko godina, Peter Drucker ostaje jedan od najvažnijih izvora inspiracije za menadžere. Pre nekoliko decenija rekao je:

„Menadžment se bavi ljudima. Njegov zadatak je da ljude učini sposobnim za zajednički učinak […]. Menadžment je kritični, određujući faktor.“

Peter Drucker

Drucker je ovde mislio na menadžment kao aktivnost, a ne na funkciju menadžera. Njegova poruka je jasna: možemo optimizovati procese i strukture, ali ako se ne promeni način na koji razumemo i praktikujemo menadžment, svi napori ostaju ograničeni.

IAko organizacija nije spremna da promeni ono što je ključno i određujuće, rizikuje stagnaciju.
Vreme je da redefinišemo menadžment i liderstvo — vreme je za novu paradigmu.

Napravite prostor za novu paradigmu – Management 3.0

Management 3.0 je metafora za novu paradigmu upravljanja koja objašnjava kako pristupiti menadžmentu u savremenom okruženju. Zasniva se na nauci i u velikoj meri se oslanja na teoriju kompleksnih sistema, pomažući nam da bolje razumemo kako funkcionišu organizacije i timovi.

Prema Management 3.0 pristupu, dobro upravljanje znači:

• angažovati ljude
• unapređivati sistem kao celinu
• povećavati vrednost za klijente
• zajednički kreirati rad
• upravljati sistemom, a ne ljudima

Svaka praksa koja je u skladu sa ovim principima može se smatrati dobrom praksom.

Management 3.0 nije skup strogo definisanih aktivnosti, ali nudi konkretne alate i prakse zasnovane na ovim principima, koje se mogu razumeti i primeniti već sledećeg ponedeljka u bilo kom timu.

Svako može osmisliti sopstvenu praksu, ukoliko se vodi ovim principima i prilagodi ih sopstvenom kontekstu. Management 3.0 redefiniše menadžment i liderstvo.

Ako želite da saznate više o savremenom pristupu liderstvu i menadžmentu, da naučite i isprobate konkretne alate koji se mogu odmah primeniti, i da razmenite iskustva sa drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima, Management 3.0 Foundation workshop je odlična prilika.

Autor: Vladimir Kelava