Ovog puta ćemo imati dva različita klijenta u jednoj studiji slučaja. Razlog za to je što su ove dve kompanije imale mnogo toga zajedničkog, suočavale se sa veoma sličnim problemima i nosile se sa gotovo identičnim izazovima. Ipak, dolazile su iz potpuno različitih industrija – jedna iz IT-a, a druga iz FMCG industrije.

Za potrebe ovog teksta nazvaću ih „Kompanija I“ (za IT) i „Kompanija F“ (za FMCG kompaniju).

Upoznajte naše klijente

U veoma kratkom vremenskom periodu, obe kompanije su nam se obratile. Prva je bila „Company I“. Imaju sopstveni proizvod, koji je podržan back-office platformom koju koriste inženjeri za prikupljanje podataka o ponašanju korisnika. Ti podaci se analiziraju i koriste kako za definisanje daljih koraka u razvoju glavnog proizvoda, tako i za planiranje redovnog održavanja infrastrukture aplikacije. Njihov cilj bio je da ojačaju tim koji radi na ovoj back-office aplikaciji. Kompanija je imala oko 300 zaposlenih, uglavnom inženjera.

Druga kompanija imala je oko 200 zaposlenih različitih profila – od inženjera i ekonomista do manuelnih radnika. Proizvod na kojem su želeli da unaprede način rada bio je snack namenjen mlađoj populaciji. Iako to nije bio njihov glavni proizvod, bio je izložen veoma dinamičnoj konkurenciji. Dodatni pritisak na tim postojao je zbog toga što ovaj segment kupaca nije bio oblast u kojoj je kompanija bila najjača.

Izazovi

Iako je jasno da su nezadovoljni krajnji korisnici ozbiljan problem, svi koji su radili na podršci proizvodima znaju koliko i interni korisnici mogu biti zahtevni i koliko njihove kritike mogu biti oštre, posebno na sastancima gde su prisutni članovi uprave.

Ovo su bili problemi koje su obe kompanije istakle – različito formulisani, ali suštinski isti.

Ono što klijenti vide kao problem zapravo je posledica nečega što ne funkcioniše u njihovom procesu rada. Na nama je bilo da otkrijemo uzrok.

Šta je bio problem?

„Kompanija I“ je čula za tehniku User Story Mapping i želela je edukaciju za njen tim. Međutim, kako ne bismo odmah krenuli u rešenje bez jasnog razumevanja problema, započeli smo discovery proces kroz pažljivo pripremljene intervjue sa stejkholderima.

Ovaj proces je uključivao više sastanaka sa ključnim akterima – timovima koji rade na proizvodu, timovima koji zavise od njihovog rada, kao i menadžmentom. Na taj način dobili smo potpunu sliku o stanju.

Analizom intervjua došli smo do sledećeg zaključka o opštem utisku o timovima:

Kako smo pomogli

Daljom analizom uzroka ovog stanja shvatili smo da timovima za razvoj proizvoda, ali i drugim delovima organizacije, ozbiljno nedostaje razumevanje product management-a.

Slabo razumevanje product discovery-ja bilo je uzrok neuspeha timova, ali i neusklađenih i neispunjenih očekivanja u vezi sa njihovim performansama.

Nekoliko primera to jasno pokazuje. U „Kompaniji F“, menadžment je product management posmatrao kao mehanizam za isporuku ideja koje dolaze od višeg rukovodstva, bez konteksta i objašnjenja. To je dovelo do tzv. „feature factory“ načina rada, gde timovi samo izvršavaju zadatke bez osećaja vlasništva ili angažovanosti.

U „Kompaniji I“ situacija je bila nešto bolja, ali i dalje nedovoljna. Tim je bio upoznat sa određenim tehnikama, ali nije imao ni iskustvo ni sistematsko znanje da ih primeni u praksi.

Zato smo predložili da timovi, kao i ključni ljudi (lideri, uzori i budući lideri), prođu kroz Osnove product discovery-ja.

Bez ulaska u detalje kursa, važno je naglasiti zašto je bio odgovarajući. Kurs pruža pregled različitih tehnika za uspešan product discovery, a zatim se fokusira na nekoliko najvrednijih za konkretan kontekst. Ova struktura omogućava učesnicima da razumeju širu sliku, ali i da steknu dubinsko i praktično znanje.

Sa jasnim razumevanjem product discovery-ja i praktičnim iskustvom, timovi postaju sigurniji u ono što rade i kako rade, što im omogućava da znanje šire unutar organizacije.

Zaključci

Učenje i primena ovih tehnika direktno su adresirali glavne probleme timova i njihovih stejkholdera. Transparentnost je ključni deo dobrog product management-a, a tehnike poput opportunity solution tree i brzog donošenja odluka to prirodno podstiču.

Jedna od najvećih vrednosti za obe organizacije bila je pravilna prioritizacija rada. Prioriteti nisu samo pitanje raspodele resursa, već razumevanja najvažnijih problema korisnika. To je temelj dobrog roadmap-a. Dodatna korist transparentnosti i razumevanja korisnika jeste veća angažovanost tima i osećaj vlasništva nad proizvodom.

Prirodan nastavak ove edukacije je User Story Mapping – tehnika koja pomaže timovima da planiraju rad i kreiraju smislen i vredan plan isporuke.

Podrška iskusnog mentora dodatno pomaže, posebno u ranim fazama uspostavljanja dobrog discovery procesa.

Ako se suočavate sa sličnim izazovima, kontaktirajte nas i razgovarajmo o tome kako možemo pomoći i unaprediti performanse vašeg tima.