Danas živimo u svetu u kojem su promene u radnom okruženju postale konstantne, pokretane faktorima poput globalizacije i svetskih ekonomskih izazova. Događaji na jednom kraju planete mogu imati nepredvidive posledice širom sveta, koje se manifestuju gotovo u realnom vremenu. Nestabilnost i kontinuirane promene vrše pritisak na donosioce odluka da deluju u mnogo kraćem roku nego što bi mnogi želeli.

Živimo u VUCA svetu

Uzimajući sve ovo u obzir, ne postoji sumnja da živimo u VUCA svetu. Akronim, prvobitno korišćen u vojsci, sada se široko primenjuje u poslovanju i društvu. On opisuje svet koji je volatilan, neizvestan, kompleksan i dvosmislen. Da bi uspele u takvom okruženju, organizacije moraju prihvatiti nove načine rada i reflektovati to u svom pristupu upravljanju.

Neka istraživanja pokazuju da su “stari” menadžeri jedan od najvećih prepreka pri usvajanju novih načina rada.

Oni radije ostaju pri tradicionalnom pristupu upravljanju organizacijom, gde su hijerarhija, procesi i kontrola neophodni za održavanje organizacione harmonije. U ovom pristupu, organizacije se posmatraju kao mašine u predvidivom okruženju, pod pretpostavkom da za poboljšanje celog sistema treba nadzor, popravka i zamena pojedinačnih delova. Zaposleni se tretiraju kao ti pojedinačni delovi mašine, poput zupčanika i poluga. Sama mašina je dizajnirana za efikasnost i disciplinu, i ako je dobro podmazana, pravi rezultati će sigurno biti postignuti. Ovaj stil upravljanja zapravo odražava naš urođeni sklonost ka kauzalnom determinizmu – ideji da sve što se dešava ima uzrok u nečemu što se desilo ranije.

Ljudski um ima prekomerno razvijen osećaj uzroka i posledice, što nas navodi da favorizujemo predvidivost (tzv. “linearno razmišljanje”) nad složenošću.

Postojalo je vreme i mesto u kojem je ovaj stil upravljanja bio odgovarajući i davao rezultate, ali on više ne odgovara savremenim profesijama.

Vek složenosti

Vek složenosti je stigao. Složenost je proizvod 20. veka koji je značajno dobio zamah otkad je teorija složenosti postala naučna disciplina. Teorija složenosti se primarno sastoji od četiri različite teorije koje se koriste za modelovanje i analizu složenih sistema, a to mogu biti kako prirodni svet i ljudski odnosi, tako i organizacija poslovanja.

Teorija složenosti je dobra vest za menadžere jer im nudi novi naučni način posmatranja složenih sistema — što uključuje problem upravljanja organizacijama. Mnogi ljudi pišu i govore o složenosti.

“Mislim da će naredni vek biti vek složenosti.

Stephen Hawking
‘millennium’ interVJU 23eg Januara, 2000 (San Jose Mercury News)

U predvidivom okruženju, hijerarhijske strukture sa centralnom kontrolom u kombinaciji sa mašinskim i linearnim razmišljanjem mogu dobro funkcionisati. Nekoliko ljudi na vrhu može sagledati sve što se dešava i doneti dobre odluke. Ali u VUCA svetu, hijerarhijska struktura sa centralnom kontrolom se urušava. Nekoliko ljudi na vrhu nema dovoljno kapaciteta da se nosi sa svojom volatilnošću, neizvesnošću, složenošću i dvosmislenošću.

Alternativni pristup je unapređenje struktura organizacija od hijerarhijskih, birokratskih piramida do moćnih i fluidnih sistema sa distribuiranom odgovornošću i kolektivnom inteligencijom.

Danas, više nego ikada, potrebna nam je nova paradigma upravljanja. Paradigma koja podrazumeva da organizacija treba da se posmatra kao kompleksni adaptivni sistem (CAS), a linearno/mašinsko razmišljanje zamenjuje pristup tzv. razmišljanja u složenosti. Na kraju krajeva, bez obzira kako struktura organizacije izgleda na papiru, svaka organizacija je socijalna, kolaborativna mreža… svaka organizacija je kompleksni adaptivni sistem.

Tradicionalni menadžeri posmatraju organizaciju kao mašinu.

Nova paradigma nudi novu metaforu za organizaciju — ona je živi sistem, a dobro upravljanje znači rasti i negovati sistem, a ne manipulisati ljudima.

Takav pristup upravljanju donosi pravo angažovanje zaposlenih, što bi trebalo da bude jedna od glavnih odgovornosti menadžmenta; u suprotnom, organizacija ne uspeva da generiše vrednost.

Vreme je za redefinisanje upravljanja i liderstva

Čak i nakon toliko godina, Peter Drucker i dalje je jedan od najboljih izvora za menadžere. Decenijama unazad, on je rekao:

„Upravljanje se odnosi na ljude. Njegov zadatak je da učini ljude sposobnim za zajedničke rezultate […]. Upravljanje je kritičan, odlučujući faktor.“

Peter Drucker

Da razjasnimo, Peter je mislio da je aktivnost upravljanja kritična, a ne posao menadžera. Ipak, njegova izjava vodi do zaključka da sve u organizaciji može biti optimizovano, ali ako pogled i pristup upravljanju ostanu nepromenjeni, svi napori su uzaludni.

Drugim rečima, ako organizacija nije spremna da promeni nešto što je kritično i odlučujuće, ona je jednostavno osuđena na neuspeh. Vreme je da redefinišemo upravljanje i liderstvo… vreme je za novu paradigmu upravljanja.

Napravite mesto za novu paradigmu — Management 3.0

Management 3.0 je metafora za novu paradigmu upravljanja koja objašnjava način pristupa menadžmentu u savremenom okruženju. Temelji se na nauci i snažno se oslanja na teoriju složenih sistema, pomažući nam da bolje razumemo kako organizacije i timovi funkcionišu. Prema Management 3.0, dobro upravljanje znači upravljati sistemom, a ne ljudima, angažovati ljude, unapređivati sistem kao celinu, povećati vrednost za klijente, ko-kreirati rad. Svaka praksa upravljanja koja zadovoljava ove principe je dobra praksa.

Management 3.0 nije definisan konkretnim aktivnostima; međutim, nudi specifične alate i prakse zasnovane na ovim principima, koje se lako mogu primeniti bilo kog ponedeljka u bilo kom timu.

Svi mogu dizajnirati svoju praksu ako su vođeni ovim principima i ako je praksa prilagođena potrebama njihovog konteksta. Management 3.0 redefiniše upravljanje i liderstvo.

Ako želite da saznate više o novom stilu liderstva i upravljanja, da naučite (i probate) konkretne alate koje možete odmah primeniti i da razmenite iskustva sa onima koji se suočavaju sa istim ili sličnim izazovima, slovodno nas kontaktirajte.

Autor: Vladimir Kelava