Ćaskanje sa: Predrag Rajković

P1: Zdravo, Predraže. Prvo, hajde da saznamo nešto o tebi. Šta bi neko morao da zna o tebi?

Predrag:

Ukratko, ja sam product i Agile kouč sa više od 15 godina iskustva u radu sa proizvodima u različitim fazama njihovog životnog ciklusa, i više od 10 godina u Agile okruženju.

Ako bih pravio listu, bila bi zaista dugačka, ali volim da pomenem vođenje proizvoda od nule do milion mesečno aktivnih korisnika, vođenje kreiranja najinovativnijeg infotainment portala u regionu u to vreme, vođenje timova koji su isporučivali superiorna globalna rešenja sa milionima korisnika, facilitaciju kreiranja inovativnog rešenja za praćenje automobila… Takođe, vodio sam product timove od 4 do preko 20 ljudi. Radio sam u telekom i IT industriji.

Nakon toga sam prešao u freelance vode, što mi je omogućilo da radim u raznim industrijama, uključujući bankarstvo, obrazovanje, IT, FMCG. Ovo mi je omogućilo da radim sa nekoliko start-upova u različitim fazama, od samo nejasne ideje proizvoda do proizvoda koji je već na tržištu i traži način da se unapredi. Takođe volim da pomenem da sam tokom godina vodio ne samo digitalne, softverske proizvode, već i fizičke proizvode. Iako su osnovni principi isti za bilo koji proizvod, isporuka i distribucija imaju značajne razlike i specifičnosti. Često klijenti iz FMCG ili drugih industrija koji rade sa fizičkim proizvodima mogu biti skeptični, pa čak i nepoverljivi kada je u pitanju tehnika product discovery-a. Međutim, zahvaljujući ovom raznovrsnom iskustvu, lako ih mogu uveriti da tehnike koje pokazujem podjednako važe za svaki tip proizvoda, usluge ili procesa.

Iskustvo rada sa tim kompanijama mi je pokazalo da, iako je svaka kompanija specifična i ima svoje osobenosti, suštinski se problemi stalno ponavljaju.

P2: Možeš li podeliti neke od tih ponavljajućih problema sa kojima se kompanije susreću na osnovu svog iskustva?

Predrag:

Veoma čest izazov sa kojim se kompanije suočavaju je problem nedosledne i nekontrolisane isporuke.

Problem je u tome što timovi koji rade na projektu, funkcionalnosti ili proizvodu daju sve od sebe da isporuče stvari kako se očekuje. Ipak, čini se da, uprkos najboljoj volji svih, stvari idu po zlu i rokovi se probijaju.

To, naravno, stvara tenziju u celoj organizaciji. Product tim ne može da zadovolji potrebe korisnika, a sa druge strane, poslovni ciljevi nisu ostvareni. Project menadžeri ili delivery menadžeri ne dostižu svoje prekretnice, što pritiska projekte i resurse do maksimuma. Menadžment je nezadovoljan, misleći da je novac uložen u delivery tim bačen.

Na kraju, delivery timovi su demotivisani i razočarani, ne žele da daju procene ili obećanja o završetku sledećeg projekta. Situacija je toliko napeta da je organizacija na ivici kolapsa.

P3: Grozno! To je problem sa isporukom. Postoje li slični obrasci na strani discovery-a, kada kompanija ima proizvod?

Predrag:

Naravno. Discovery ima svoje “duhove”. Jedan od čestih je niska upotreba funkcionalnosti. Ovo je prilično opasno jer ne znate za problem dok nije kasno.

P4: Kako to?

Predrag:

Zanimljivo je da mnoge produkt kompanije sa kojima sam imao direktan kontakt, ili o kojima sam pričao sa kolegama iz industrije, zapravo ne postavljaju nikakva očekivanja u vezi upotrebe funkcionalnosti. Ovo je toliko uobičajena praksa da su kompanije koje postavljaju očekivanja izuzetno retke. Tu leži problem.

Radite kao fabrikа funkcionalnosti, ideje funkcionalnosti se guraju top-down prema product menadžerima i razvojnim timovima. Oni to uzimaju zdravo za gotovo – na kraju krajeva, vrhovni lider je to tražio i mora da postoji dobar razlog. Niko ne pita da li će i koliko to biti korišćeno, niko ne postavlja očekivanja.

Funkcionalnost je isporučena i prosleđena krajnjim korisnicima, a mi prelazimo na proizvodnju i isporuku sledeće. Pre nego što shvatite, vaš proizvod je opterećen funkcionalnostima i lako ga nadmašuje konkurencija sa znatno manje funkcionalnosti, ali gde korisnici lako započinju i gde funkcionalnost obavlja posao za njih. Jasno je da je problem u tome što nismo postavili očekivanja.

Kao rezultat, čak i ako neko prati korišćenje funkcionalnosti, nema sa čim da se uporedi, pa ne znamo da li smo proizveli nešto korisno za korisnike ili ne. Posledično, naš proizvod postaje zatrpan funkcionalnostima koje nemaju svrhu, a uložili smo mnogo truda u beskorisne stvari.

P5: Zašto su ovi problemi važni i zašto su tako česti?

Predrag:

Svaki od ovih problema ima ozbiljan uticaj na poslovanje. Kao što sam rekao, zatrpan proizvod zahteva trud i investicije, a ne donosi vrednost jer je ne pruža korisnicima. Nestabilna isporuka onemogućava planiranje i procenu prioriteta, što znači da ne možemo odlučiti koju funkcionalnost treba prioritizovati. Gubitak korisnika je kao rupa u kantici – novac jednostavno prolazi kroz ruke sa svakim izgubljenim korisnikom. Svaki od ovih problema je ključan za zdravlje poslovanja.

P6: Šta se može učiniti da se ovi izazovi prevaziđu?

Predrag:

Nažalost, kompanije postaju svesne problema tek kada su duboko zaglavljene i kada su potrebni drastični rezovi, koji mogu biti bolni. Zato je ključno pravilno postaviti sistem što ranije!

Počni sa radom kako treba od samog početka!

Ponekad menadžment može osećati nelagodu kada pozove nekoga spolja da edukuje njihove ljude umesto njih da budu mentori. To je prirodno, ali razmislite – da li je mentorstvo najboljeg korišćenja vašeg vremena? Vreme je naš najdragoceniji resurs, i ako menadžment provodi vreme na edukaciji, ko tada vodi kompaniju? Obično, kao u primeru koji smo pomenuli, menadžment nema vremena da mentoriše ljude, već prelazi u režim “ovo treba da bude isporučeno” (fabrika funkcionalnosti), što, kao što smo videli, završava sa zatrpanim proizvodom, demotivisanim timovima i gubitkom korisnika.

Bolji način korišćenja resursa je angažovati stručnjake iz oblasti da pokrenu tim kroz edukaciju i mentorstvo. To ubrzava čitavu kompaniju i ostavlja menadžmentu prostor da se fokusira na ono što najbolje radi – vođenje kompanije.

P7: Kako su kursevi dizajnirani i kako se osigurava vrednost za učesnike i kompaniju?

Predrag:

Moje raznovrsno iskustvo ugrađeno je u svaki kurs koji držim. Aktivno učešće u različitim industrijama i kompanijama različite veličine i kulture omogućava mi da imam helikopterski pregled i izvučem zajedničke obrasce primenljive svuda.

Istovremeno, in-house kursevi, tj. oni organizovani za jednog klijenta i održani u njihovim prostorijama, pružaju dovoljno lokalnog “ukusa” i mogućnost da se diskutuje o konkretnim problemima klijenta i njihovom setup-u. Zato u svakom kursu posebna pažnja ide na diskusiju o konkretnim problemima – tu vidim najveću vrednost. Kada ljudi počnu da diskutuje, postavljaju pitanja i strastveno učestvuju, vidim da to ima stvarnu vrednost. Često dopuštam da diskusija traje. Pratim vreme, ali pošto svi vide vrednost, nisam naklonjen da je skraćujem ili otkazujem.

P8: Da li jedan kurs dovoljno pokriva? Da li učesnici znaju kako da to kasnije implementiraju?

Predrag:

Teme o kojima pričamo su kompleksne i imaju značajan uticaj na poslovanje u celini. Zato su naši kursevi fokusirani na određeni problem. Nadalje, dizajnirani su da pruže maksimalni nivo praktičnog znanja učesnicima. Ipak, u ovakvim temama ne možete naučiti sve u jednom danu.

Ono što možete dati je solidna osnova da budu sposobni da sami počnu da rešavaju probleme i stiču iskustvo. Praktično iskustvo je najvažniji deo znanja i ekspertize. Zato insistiramo na velikom broju praktičnih vežbi na kursevima, a drugo, podstičemo učesnike da odmah koriste znanje stečeno na kursu. Najbolji rezultati se postižu ako počnu da primenjuju naučeno čim kurs završi, na prvom projektu na kojem rade.

P9: Šta se dešava nakon kursa?

Predrag:

Nakon svakog kursa ostajem u kontaktu sa učesnicima. Otvoren sam za sva praktična pitanja koja mogu imati, ili jednostavnu razmenu mišljenja.

Naravno, snažno podstičem kompanije koje vode računa o korisnosti razvoja svojih zaposlenih da zakažu mentoring ili koučing za svoje ljude. Najbolji rezultati u primeni znanja se postižu na taj način. Mehanika i inercija često čine da ljudi koji su prisustvovali kursu odlažu primenu novih tehnika. Zato je sjajno imati nekoga pored sebe da pomogne da se prevaziđu te prepreke.

P10: Koji bi bio tvoj završni zaključak o ovoj temi?

Predrag:

Najefikasniji način da se pokrene organizacija i pravilno postave procesi je kroz timske edukacije. Ovo pomaže kompanijama da ne troše resurse neefikasno, omogućava menadžmentu da se fokusira na poslovanje i pozitivno utiče na razvoj zaposlenih.

Kada se edukacija obogati praktičnim pristupom, to je recept za uspeh.

U kombinaciji sa mentoringom, ovo daje ogroman benefit i za kompaniju i za zaposlene.

Razumem da za mnoge kompanije sve ovo može zvučati komplikovano, zastrašujuće, pa čak i nepotrebno za neke. Zato pripremamo seriju studija slučaja sa željom da pomognemo zainteresovanima, ali i da pokažemo da svi ovi problemi o kojima pričamo mogu biti rešeni uz pravu podršku.

P11: Sjajno, Predraže, hvala ti puno na vremenu i razgovoru.

Predrag:

Nema na čemu, zadovoljstvo je moje.

Možete pogledati našu stranicu o timskoj edukaciji, o mentoringu ili o unapređenju organizacije, a slobodno se i konsultujte sa nama, da nađemo najbolju opciju za vas.