Poverenje je temelj pravog timskog rada
Sasvim je prirodno da verujemo ljudima koji su nam bliski, ali posledice toga daleko prevazilaze naš privatni život. I u poslovnom okruženju, poverenje je kamen temeljac uspešne saradnje, zbog čega timovi moraju aktivno da rade na izgradnji odnosa zasnovanih na poverenju, otvorenosti i empatiji ako žele da postignu vrhunske rezultate. U nekim timovima povezivanje i zbližavanje se dešava spontano, dok je drugima potrebna pomoć i facilitacija kako bi uspostavili odnose poverenja. Na poslu, ljudi bi trebalo da se zbliže kako bi bolje razumeli šta se dešava, a smanjenje distance može doprineti i boljoj komunikaciji i većoj kreativnosti. Ako želite da bolje razumete ljude sa kojima radite, Personal Maps, popularna praksa iz Management 3.0, može biti od velike koristi, a istovremeno može pomoći timovima da se bolje upoznaju i izgrade snažne veze zasnovane na međusobnom poverenju, otvorenosti i empatiji.
Poverenje je temelj pravog timskog rada
U svojoj knjizi iz 2002. godine „The Five Dysfunctions of a Team: A Leadership Fable“, Patrick Lencioni napisao je sledeće:
Poverenje je u samom srcu funkcionalnog i kohezivnog tima. Bez njega, timski rad je gotovo nemoguć. Nažalost, reč poverenje se koristi – i zloupotrebljava – toliko često da je delimično izgubila svoj značaj i počela da zvuči kao nešto podrazumevano. Zato je važno biti veoma precizan u tome šta podrazumevamo pod poverenjem.
U kontekstu izgradnje tima, poverenje predstavlja sigurnost među članovima tima da su namere njihovih kolega dobre i da nema potrebe za oprezom ili zadrškom u grupi. U suštini, članovi tima moraju da se osećaju dovoljno slobodno da budu ranjivi jedni pred drugima. Ova definicija se razlikuje od uobičajenog shvatanja poverenja, koje se zasniva na sposobnosti da se predvidi nečije ponašanje na osnovu prethodnog iskustva. Na primer, neko može „verovati“ da će određeni član tima isporučiti kvalitetan rad jer je to uvek činio u prošlosti.
Izgradnja poverenja uz pomoć Personal Maps
Pre nekog vremena imao sam priliku da radim sa jednim timom kako bih im pomogao da se razviju i napreduju kao tim. Nakon relativno kratkog perioda svakodnevnog posmatranja i interakcije, shvatio sam da nisu uspeli da izgrade pravo poverenje i da često nisu bili spremni da priznaju da neki aspekti rada ne idu u dobrom pravcu. Pored toga, brzo su ulazili u konflikte koji su kratko trajali, nakon čega bi usledila pauza i površan osećaj veštačke harmonije. Za mene je to bio znak da nisu sposobni da vode konstruktivne rasprave, što ih je sprečavalo da se adekvatno nose sa konfliktima. Nedostajali su međusobno poverenje i spremnost na ranjivost pred drugima, što se inače gradi kroz bolje međusobno upoznavanje i razvijanje empatije.
Na kraju jednog sprinta, pozvao sam ljude na neformalno okupljanje koje sam nazvao „Sweets and Learn“. Postavio sam slatkiše na sto i na samom početku im rekao da sam već neko vreme sa njima, ali da osećam potrebu da im se predstavim na pravi način. Podelio sam sa njima svoju Personal Map (vodeći primerom) i pitao ih da li žele da naprave svoje mape. Bilo je dobrovoljaca, a oni su ohrabrili i ostale da naprave svoje mape i podele ih sa timom. Ono što me je posebno iznenadilo jeste da su ljudi radili zajedno mesecima, a da nisu znali neke osnovne stvari jedni o drugima. Praveći Personal Maps, dobili su priliku da se bolje upoznaju, što je podstaklo aktivniju komunikaciju. Otkrili su zajednička interesovanja i počeli da razvijaju odnos zasnovan na empatiji, što je značajno promenilo dinamiku tima – što se videlo već tokom narednog okupljanja. Deljenje Personal Map-a sa članovima tima bio je prvi korak ka izgradnji međusobnog poverenja u tom timu.
„Sweets and Learn“ sesija donela mi je nekoliko važnih uvida kao facilitatoru, a jedan od njih je da se ljudi lakše povezuju kada im se za to pruže prilika i alati. Budimo realni: posao nije samo posao, ali ako ljudi nisu podstaknuti da se povežu i otvore, retko će izaći iz svoje zone komfora. Kreiranjem prostora za povezivanje, facilitator može značajno unaprediti funkcionisanje tima u celini, jer novouspostavljene veze omogućavaju lakšu saradnju i viši nivo razumevanja i poverenja među članovima tima.
Autor: Vladimir Kelava
