Product management je jedna od retkih poslovnih aktivnosti za koju ne postoji uniforman i formalizovan put razvoja. Ljudi na ovu poziciju dolaze iz različitih background-a: biznis, development, QA, marketing, i vrlo često se od njih očekuje da “usput” nauče kako da vode proizvod. 

Iako postoje kursevi i sertifikacije, oni najčešće pokrivaju teoriju i osnovne koncepte. Ono što najviše nedostaje jeste primena u realnim situacijama: kako donositi odluke, kako postavljati prioritete i kako povezati biznis ciljeve sa svakodnevnim radom tima. 

Zato većina product ljudi uči kroz praksu, metodom pokušaja i pogreške. Taj proces je spor, neujednačen i često ostavlja posledice na tim, proizvod i rezultate. Upravo tu mentoring dolazi kao način da se iskustvo, struktura i konkretna podrška uvedu u svakodnevni rad. 

U nastavku su najčešće situacije u kojima postaje jasno da timu nedostaje takva vrsta podrške i da je Product Mentoring program sledeći logičan korak:

Planovi postoje, ali se rokovi često pomeraju, a isporuka nije stabilna. Tim kreće sa jasnom idejom šta treba dase uradi, ali tokom rada dolazi do zastoja, promena prioriteta i dodatnog rada zbog dorada ili prerada. U pozadini su najčešće loše planiranje, nejasno definisani zahtevi ili nedostatak pravovremene eskalacije – što direktno utiče na brzinu i kvalitet isporuke.

Uloga Product Ownera ili Product Managera se svodi na operativno vođenje zadataka: razbijanje zahteva, koordinaciju i praćenje realizacije. Fokus je na tome da se nešto isporuči, ali ne i zašto se to radi i kakvu vrednost donosi. Vremenom, product uloga gubi svoju suštinu, a tim ostaje bez jasnog pravca i ownership-a nad proizvodom.

Tim radi mnogo toga paralelno, ali nije jasno šta je zaista najvažnije i zašto. Odluke se često donose pod pritiskom stakeholdera ili na osnovu intuicije, bez jasnih kriterijuma i strukture. Kao posledica, fokus se rasipa, raste frustracija jer timu deluje da gubi vreme na manje bitne stvari, a ključne inicijative kasne ili ostaju nedovoljno razvijene.

Tim provodi značajan deo vremena na sastancima, ali bez jasnih zaključaka i definisanih narednihkoraka. Diskusije se ponavljaju, teme se vraćaju, a odluke se odlažu ili ostaju nedovoljno definisane. To stvara osećaj stalne aktivnosti, ali bez stvarnog napretka i jasnog pomaka u radu.

Zahtevi koji dolaze do tima često nisu dovoljno precizni, strukturisani ili razumljivi. Zahtevi su previše opšti ili fokusirani na detalje implementacije, bez jasnog konteksta i cilja. Kao rezultat, tim troši dodatno vreme na razumevanje, dolazi do pogrešnih interpretacija, a kvalitet isporuke trpi.

Iako se funkcionalnosti isporučuju, rezultati izostaju u odnosu na očekivanja. Planirani KPI-jevi i targeti se ne ostvaruju, ali uzroci nisu jasno definisani ili se ne adresiraju sistemski. Često je u pitanju slab discovery, nedovoljno razumevanje korisnika ili loše postavljeni ciljevi, što dovodi do toga da tim pravi stvari koje ne donose očekivanu vrednost.

Product ljudi često ne dobijaju konkretan i strukturisan feedback o svom načinu rada – kako donose odluke, vode sastanke ili komuniciraju sa timom i stakeholderima. Feedback koji dobijaju najčešće je fokusiran samo na rezultate, dok proces ostaje neproveren. Bez jasnih signala iz okruženja, razvoj ostaje spor, neujednačen i iste greške se ponavljaju.

---

---

Ovi signali nastaju iz različitih razloga: ponekad zbog nedovoljnog znanja ili iskustva, ponekad zbog nedostatka podrške da to znanje primene ili kroz eksperimentisanje steknu novo iskustvo, a ponekad jednostavno svakodnevne aktivnosti uzimaju svoj danak. 

Bez jasne strukture, feedback-a i usmerenja, i najbolji timovi vremenom upadaju u obrasce koji usporavaju rad i ograničavaju rezultate. Zato unapređenje product funkcije nije pitanje još jednog treninga, već načina na koji ljudi rade svakodnevno.