Uloga HR-a u Agile transformaciji
Uloga HR-a u transformaciji organizacije je značajna. Postoje dva aspekta koja možemo razmotriti i diskutovati: Agile za HR i HR za Agile. Agile HR se bavi primenom agilnih principa, metoda i načina razmišljanja unutar svojih timova i projekata.
Na globalnom nivou (pre svega u Americi i Evropi), Agile HR se prihvata u sve većem broju organizacija koje su na putu agilne transformacije. Implementacija ovog koncepta beleži uspeh kroz formiranje samoorganizujućih multidisciplinarnih timova. Ovakav način organizacije, u kome se zaposlenima daju veća ovlašćenja i odgovornosti, dovodi do većeg zadovoljstva zaposlenih i, posledično (dobar glas se daleko čuje), privlači nove talente.
Na osnovu uspešnog Agile iskustva, definisan je Agile HR manifest sa šest ključnih vrednosti:
- Saradničke mreže umesto hijerarhijskih struktura
- Transparentnost umesto tajnovitosti
- Prilagodljivost umesto propisanosti
- Inspiracija i angažovanje umesto upravljanja i zadržavanja
- Intrinzična motivacija umesto ekstrinzičnih nagrada
- Ambicija umesto obaveze
Prednosti agilnog načina poslovanja postaju vidljive veoma brzo ukoliko se osnovne preporuke primenjuju u svakodnevnom radu. Agile HR omogućava eksperimentisanje i postepeni napredak, uz tolerisanje grešaka i učenje iz njih. Svaki tim treba da pronađe okvir koji mu odgovara, u zavisnosti od broja ljudi, industrije, kulture i poslovnih potreba. Ponekad se mogu kombinovati različiti alati kako bi se postiglo kontinuirano unapređenje. Najbolji pristup treba da nastane kroz ciklus testiranja i učenja.
Agile HR ne mora da funkcioniše u agilnoj organizaciji da bi primenio ovaj operativni model i modernizovao profesiju.
Međutim, ukoliko je cela organizacija spremna za agilnu transformaciju, tada dolazi do izražaja aspekt HR za Agile. U tom slučaju HR pomaže i podržava kompleksnu poslovnu tranziciju.
Agilno poslovanje predstavlja skup vrednosti i principa i uključuje različite koncepte, odnosno „okvire“, koji se biraju u zavisnosti od timova i potreba. Najpoznatiji i najprihvaćeniji je Scrum okvir, koji pomaže timovima da generišu vrednost kroz adaptivna rešenja za kompleksne probleme. Ovaj okvir je imao najveću primenu u IT industriji još osamdesetih godina prošlog veka, ali se nezaustavljivo širi i na druge industrije: finansije, osiguranje, telekomunikacije, proizvodnju itd. Ideja je jednostavna: kada definišete cilj, potreban vam je TIM koji se udružuje da bi ga ostvario, pri čemu svaki član doprinosi napretku. Važno je napomenuti da timovi moraju biti sposobni da se samoorganizuju i donose nezavisne odluke u okviru svog domena, kao i da se usklađuju sa ostalim članovima na (najčešće) dvonedeljnim sastancima koji se nazivaju „sprintovi“, tokom kojih se radi „review“, odnosno pregled postignutog i planiranje narednog perioda.
Kompanije koje su uspešno implementirale koncept agilnog poslovanja imaju specifične organizacione strukture. Nove pozicije i uloge u agilnoj kompaniji su Scrum Master i Product Owner (trenutno među najtraženijima globalno), koje HR treba da uključi prilikom planiranja nove organizacione šeme.
Međutim, implementacija „okvira“ je samo deo agilne transformacije. Ono što je često presudno jeste kultura organizacije. Ponašanje, stil liderstva, struktura i organizacioni procesi zahtevaju promene i primenu sveobuhvatnog „change management“-a kako bi ovaj način rada bio uspešan. Ključni i kritični element za uspešnu primenu agilnih praksi jeste otvorena komunikacija, za koju se HR zalaže. Poznato je da HR pomaže zaposlenima da se iskreno (ne samo deklarativno) osećaju podržano, sigurno i slobodno da preuzmu inicijativu, kako bi bili motivisani da pokažu svoj puni potencijal.
S obzirom na to da u Srbiji postoje različiti tipovi organizacija, pre donošenja odluke o agilnoj transformaciji preporučuje se procena organizacione klime i zrelosti timova. Dobre prakse svakako idu u prilog agilnom načinu poslovanja, bilo na nivou sektora ili cele kompanije. Počnite malim testom, učite i dozvolite da vas agilni način poslovanja modernizuje i pokrene napred.
