Danas živimo u svetu u kojem je promena poslovnog okruženja postala konstanta, vođena faktorima kao što su, na primer, globalizacija i svetski ekonomski izazovi. Mnoge organizacije zbog toga imaju veliki problem da se prilagode izazovima savremenog međunarodnog poslovnog sveta.

Globalizacija znači da uticaj sa jedne strane planete može imati nepredvidive posledice širom sveta, prenete gotovo u realnom vremenu. Nestabilnost i stalne promene primoravaju donosioce odluka da reaguju u mnogo kraćem vremenskom okviru nego što bi većina lidera želela. Da bi bile uspešne u takvom okruženju, organizacije moraju prihvatiti promenu kao konstantu i to reflektovati kroz procese, strukturu i tehnologije koje koriste. To zahteva veliku fleksibilnost i ubrzan tempo donošenja odluka.

Imajući sve to u vidu, možemo zaključiti da tradicionalni pristup menadžmentu treba zameniti pristupom koji prihvata današnje izazove. Tradicionalni pristup menadžmentu vodi nas ka linearnom načinu razmišljanja, gde sve ima svoj uzrok i posledicu, i gde upravljanju organizacijom pristupamo kao da je mašina u predvidivom okruženju, uz pretpostavku da unapređenje celine zahteva praćenje, popravljanje i zamenu pojedinačnih delova.

Danas, više nego ikada, potrebno je zameniti način razmišljanja „uzrok i posledica“ takozvanim pristupom kompleksnog razmišljanja, gde organizaciju posmatramo kao celinu (kompleksni adaptivni sistem) sastavljenu od „delova“ koji međusobno interaguju, prepliću se i na kraju daju jedinstven krajnji rezultat. Organizacije moraju prihvatiti promenu i istraživati buduće prilike – to su neke od ključnih karakteristika agilne organizacije.

Tradicionalni stil menadžmenta i liderstva ne uklapa se u savremeno okruženje. Neka istraživanja čak pokazuju da su „menadžeri starog kova“ u mnogim slučajevima jedna od najvećih prepreka agilnoj transformaciji, zbog straha koji proizlazi iz nejasnoće njihove uloge u agilnom okruženju. Management 3.0 zapravo nam daje odgovor na pitanje: koja je uloga menadžmenta u agilnom okruženju?

Postavimo stvari ovako – radite kao menadžer u kompaniji koja je odlučila da implementira Scrum okvir. Nakon nekog vremena, uz uspehe, neuspehe, srećne i teške trenutke, jednog dana shvatite da ste uspeli! Uspešno ste „implementirali“ Scrum!

U redu, nije sve 100% savršeno… Međutim, retrospektive daju rezultate koji garantuju kontinuirano unapređenje.

Više ne morate da postavljate prioritete – to je sada uloga Product Owner-a. Ne morate da brinete o procesu – to je sada uloga Scrum Master-a. Nema potrebe da govorite timu kako da se organizuje – tim je samoorganizovan.

Hm? Koja je onda uloga menadžmenta u agilnom okruženju?

Postoji šest oblasti na koje treba da se fokusirate: energizovanje ljudi, osnaživanje timova, usklađivanje ograničenja, razvoj kompetencija, razvoj strukture i unapređenje svega. Svaka od ovih šest oblasti predstavlja poseban pogled na Management 3.0 model.

Ljudi su najvažniji „delovi“ svake organizacije i zato aktivnosti menadžmenta moraju biti usmerene na to da ljudi ostanu aktivni, kreativni i motivisani. Samoorganizovani timovi su jedan od temelja agilnog okruženja, i zato osnaživanje i poverenje menadžmenta moraju biti prisutni u svakodnevnom radu.

Samoorganizacija ne poznaje dobro i loše i može nas odvesti u različitim pravcima, a da bi se izbegla samoorganizacija u pogrešnom smeru, potrebno je timovima dati jasnu svrhu i definisane ciljeve. Timovi ne mogu ostvariti definisane ciljeve ako članovi tima nemaju dovoljno razvijene kompetencije, i upravo zbog toga aktivnosti menadžmenta moraju doprineti razvoju kompetencija.

Danas se timovi nalaze u kompleksnom okruženju (organizaciji) i zato je važno razmatrati organizacione strukture koje unapređuju komunikaciju i olakšavaju svakodnevni rad. Okruženje u kojem se nalazimo donosi promenu kao konstantu i zbog toga ljudi, timovi i organizacije moraju kontinuirano da se unapređuju kako bi izbegli neuspeh.

Autor: Vladimir Kelava